Zdrava ishrana može pomoći u sprečavanju bolesti srca, visokog krvnog pritiska, gojaznosti i dijabetesa tipa 2. Takođe može povećati raspoloženje i dati više energije.

Uključite voće, povrće, nemasne mlečne proizvode, integralne žitarice i nemasno meso u svoju ishranu. Izbegavajte hranu sa visokim sadržajem šećera, soli i dodatih šećera.

Zdrava ishrana ima mnoge prednosti, uključujući održavanje normalne težine, osećaj energije i smanjenje rizika od razvoja bolesti kao što su bolesti srca, dijabetes tipa 2 i visok krvni pritisak. Takođe može pomoći u sprečavanju neuhranjenosti. Da biste saznali Ektra informacije o bitokal Srbija, Iou Must pogledajte naš sajt.

Zdrava ishrana treba da sadrži integralne žitarice, voće, povrće i hranu sa malo trans masti, šećera i soli. Voće, povrće, integralne žitarice i proteini poput pasulja, sočiva, orašastih plodova, semenki suncokreta, nemasnih mlečnih proizvoda i nemasnog mesa su važni.

Zdrava ishrana pomaže u sprečavanju neuhranjenosti, kao i nezaraznih bolesti (NCD), uključujući srčane bolesti. Zdrava ishrana smanjuje krvni pritisak i holesterol.

Trebalo bi da konzumirate cele žitarice i povrće, kao i nemasne mlečne proizvode kao što su mleko, jogurt i sir. Jedite dve porcije ribe nedeljno i izbegavajte kobasice i masno meso.

Orašasti plodovi su odličan izvor vlakana, proteina i zdravih masti. Zamena maslaca i svinjske masti pomoći će vam da smršate. Koristite maslinovo ulje, ulje repice ili biljna ulja bez tropskih sastojaka. Smanjite količinu soli u hrani i jedite manje upakovane i prerađene hrane.

Plan zdrave ishrane može smanjiti rizik osobe od razvoja srčanih bolesti. Plan zdrave ishrane treba da sadrži raznovrsnu hranu iz svake glavne grupe hrane i da ograniči unos hrane sa visokim sadržajem šećera, natrijuma i zasićenih masti.

Dajte prednost svežoj ili smrznutoj hrani, voću, mlečnim proizvodima sa malo masti, alternativama na bazi soje i nemasnim proteinima, a ne prerađenoj hrani. Obavezno pijte i puno vode i jedite hranu od celog zrna.

Lekar ili nutricionista mogu vam pomoći da odredite optimalnu ishranu za svoj životni stil. Zdrava ishrana može smanjiti rizik od razvoja bolesti, pomoći vam da održite zdravu težinu i poboljšate raspoloženje.

Zdrava ishrana može pomoći u sprečavanju određenih karcinoma, dijabetesa tipa 2, moždanog udara, srčanih bolesti i visokog šećera u krvi. Takođe smanjuje rizik od gojaznosti kod dece i odraslih.

Za zdravu ishranu ograničite unos slatkih pića i natrijuma i konzumirajte puno nemasne govedine, integralnih žitarica, voća i povrća. Možete se odlučiti za mleko sa malo masti i obogaćenu soju. Takođe, jedite dovoljno kalorija da biste se osećali sito.

Nema potrebe da se ograničavate na hranu, da budete nerealno mršavi ili da sebi uskraćujete hranu u kojoj uživate. Umesto toga, radi se o donošenju mudrih odluka koje pružaju mnoge prednosti, poput jačanja kostiju, zaštite vašeg srca, sprečavanje bolesti i povećanje raspoloženja.

Zdrava ishrana i dobijanje pravih hranljivih materija mogu sprečiti osteoporozu. Ova bolest dovodi do slabljenja kostiju, povećavajući verovatnoću preloma udova. Ovo je posebno važno za žene koje su prošle menopauzu. Povreda kuka ili kičme može ozbiljno smanjiti njihov kvalitet života.

Izaberite hranu sa malo zasićenih masti, dodatog šećera i integralnih žitarica. Dodajte začinsko bilje i začine u hranu, umesto da koristite prerađene začine. Razgovarajte sa svojim lekarom o suplementima kalcijuma i vitamina D ako ste zabrinuti za zdravlje kostiju.

Zdrava ishrana može vam pomoći da sprečite bolesti, održavate idealnu težinu i poboljšate svoje raspoloženje. Zdrava ishrana uključuje hranu iz svih pet grupa hrane, nemasne proteine i zdrave masne kiseline. Takođe biste trebali ograničiti rafiniranu i prerađenu hranu.

Da bi vaš mozak pravilno funkcionisao, potrebne su mu hranljive materije. Mcmordi objašnjava da"njegovi neurotransmiteri zavise od aminokiselina i kofaktora koji se nalaze u drugoj hrani sa visokim sadržajem hranljivih sastojaka, uključujući celo voće, povrće, ribu i maslinovo ulje, kao i orašaste plodove, mahunarke, integralne žitarice".Mcmordi tvrdi da su aminokiseline koje se nalaze u proteinima i drugim hranljivim sastojcima iz hrane bogate hranljivim materijama, poput voća, povrća, ribe, maslinovog ulja i mahunarki, neophodne za rad neurotransmitera mozga.

Smanjite količinu šećera i soli u grickalicama i odaberite zdrave alternative poput voća, tvrdo kuvanih jaja ili pečenog slatkog krompira da biste dobili energiju.

Mnoge namirnice sadrže hranljive sastojke koji sprečavaju rak, usporavaju njegov rast i pospešuju zarastanje. Izbegavajte visoko prerađenu hranu i konzumirajte svežu, preporučuje se konzumiranje neprerađene hrane.

Dijeta bogata voćem i povrćem, nemasnim izvorima proteina, integralnim žitaricama i zdravim mastima pomaže u jačanju imunološkog sistema. Jak imuni sistem je neophodan za borbu protiv infekcija, raka i autoimunih bolesti.

Slatka pića povezana su sa povećanim rizikom od raka. Umesto toga, pijte vodu, čaj, 100% voćni sok i ograničite unos sode na jednu ili dve porcije dnevno.